Životna bitka

Neuzvraćena ljubav, klasna podela i izbeglička kriza su centralni deo najnovijeg mjuzikla reditelja Feisala Alkazija, adaptiranog iz Priča o dva grada Čarlsa Dikensa.

Životna bitkaGlumci na probi za Priču o dva grada u Delhiju

Kada je režiser veteran Fejsal Alkazi pravio svoj novi dvosatni mjuzikl, Priča o dva grada, adaptaciju čuvenog romana Čarlsa Dikensa iz 1859. godine, nije mogao a da ne povuče paralele sa Devdasom Sarata Čandre Čaterdžija. Dotakao se teme neuzvraćene ljubavi.



Nesrećni lik Sidneja Kartona kojeg igra njegov sin Arman Alkazi, advokat alkoholičar zaljubljen u Lusi Manet (Akhila Kana), odlučuje da umre zbog ljubavi na čudan način. Da bi pokazao svoju ljubav prema Manettu, Karton, koji izgleda kao Manetin muž, Čarls Darni, zauzima njegovo mesto kada čoveku odsecaju glavu i izjavljuje: „To je daleko, daleko bolja stvar koju radim nego što sam ikada uradio. Budući da je već 35 godina savetnik u nevladinoj organizaciji Sanjivini i bavi se onima koji su pokušali samoubistvo, alkoholičari i narkomani, Fejsal kaže da ga gane ova scena u kojoj se tragični junak, koji se najčešće osećao kao rasipnik , nesposoban da izađe iz svoje zavisnosti, pronalazi smisao u odricanju svog života za sreću druge porodice i žene koju voli.

Navijamo za tragičnog heroja, jise ladki nahi milti. Svi mi volimo osobu koja je tihi stranac ili onaj tip na biciklu, nešto što pronalazi odjek u našem sopstvenom životu. Svi znamo Sidnej Karton, ili Lusi Manet, koja je izabrala postojano i sigurno, ali je volela rasipnika Kartona, tipa koji nikada neće uspeti, ili će se predozirati drogom. A koga se sećamo iz priče? Sećamo se samo Kartona, nikada se ne sećamo Čarlsa Darneja, kaže 64-godišnji Fejsal, koji ima preko 300 predstava među kojima su Ljubav u vreme ugnjetavanja i Tom Sojer. Mjuzikl, spoj tri scenarija i priča o Dikensu, kako ističe Alkazi, deluje kao priča iz današnjih vremena. Jedan scenario koji sam dobio, a koji sam koristio, imao je snimke Donalda Trampa, Tereze Mej i Narendre Modija. To je tako očigledno i podvučeno. Kada ljudi vide predstavu, dobiće politička pitanja koja ona postavlja. Sve je u nepravdi, kaže direktor.



Planirano da otputuje u Gou, Bangalor i Šimlu u naredna dva meseca, 200 kostima iz perioda koji je dizajnirao Sidart Sinha, punih volana i pravih vezova na kaputima, ne pokazuju nikakve dokaze o savremenom obrtu. Prizori polja, gde ljudi nose drvene kante i kolica, rade na sedlima i konopcima, donose agrarni pejzaž. Protestna i ljuta rulja u mjuziklu vešto iznosi čitavo pitanje moći koja je u rukama nekolicine, a drugima je oduzeta. Izbeglička kriza je dotaknuta kroz lik francuskog izbeglice Šarla Darneja, koga igra
Ashish Dhameja.



Uvodna pesma mjuzikla, otvara se najpoznatijom Dikensovom rečenicom — Bila su to najbolja vremena, bila je najgora vremena, a prate je reči Uđite u bilo koji veliki grad, kada svaka duša spava, možete li da zamislite sve tajne koje moraju da čuvaju? Pesma Francuske revolucije, This Times for Us, protkana je u mjuziklu uzbudljivim rečima, Ovaj put za ljubav i smeh, život i slobodu. Tada Defarž podiže telo mrtvog deteta koje je pregazila Markizova kočija.

Danijel B Džordž, čovek iza pozadinske muzike Andhadhuna, pružio je ruku muzičkim aranžmanima, zajedno sa kompozitorom Šarmilom B Livingston iz Delhija, dirigentom popularnog hora The Capital City Minstrels. Kroz muziku, Livingston je koristio instrumente poput harmonike, između ostalih, onih koji su bili popularni kada je roman napisan. Muzika ima univerzalnu ulogu u izvlačenju emocija iz trenutka. To je zaista kritično za ovakvu predstavu jer je to veoma mračna, mračna predstava, ali muzika joj daje priliku da pusti da ta emocija izađe na površinu, kaže Livingston.

Priča o dva grada biće postavljena u Stein Auditorium, IHC, Lodhi Road, u 19 časova 20. i 21. aprila. Ulaznice po ceni od 200 Rs dostupne su na Bookmyshow-u